Doborodosli na prezentaciju preduzeca "Becejprevoz" ad Becej
24. avgusta 1949. godine Resenjem Narodnog Odbora tadasnjeg becejskog sreza formirano je Gradsko saobracajno preduzece za prevoz roba i putnika u Beceju, sa 11 zaposlenih radnika, 2 konjske zaprege, jednim polovnim traktorom sa prikolicom i trofejnim kamionom, koji je uz pomoc montiranih klupa zapoceo prevoz putnika na relaciji Becej - Backo Petrovo Selo i nazad.
1951. godine preduzece menja naziv u ATP "Transport" Becej - nosi ga punih 25 godina, a nabavkama polovnih kamiona i njihovim prepravljanjem u autobuse siri se prevoz putnika i do Novog Beceja i Backog Gradista. 1953. godine se pojavljuju i prvi pravi polovni autobusi - cuveni crveni "Ford" i dva "Tam"-a sa 25 sedista, a prevoz putnika se siri i do Novog Sada i Srbobrana. Dolaskom Bogdana Stajica za direktora 1955. godine ATP "Transport" krece polako ali sigurno uzlaznom linijom: kupuju se prvi novi autobusi ("Dubrave") i kamioni, siri se red voznje i prevoz putnika do Beograda, Vrbasa, Subotice...Raste broj zaposlenih a pocinju i prve vanredne voznje u zemlji i inostranstvu. Zabelezeno je da je prva vanredna voznju u inostranstvo sa autobusom "Tam" 1957. godine bila iz Novog Sada za Bratislavu.
1965. godine gradi se nova radionica i ATP "Transport" se preseljava sa lokacije danasnjeg Doma zdravlja na sadasnju donju halu "Remonta" DD, a od 1967. godine se kupuju i prvi novi "Sanosi" fabrike autobusa "11.Oktomvri" iz Skoplja, koje becejski prevoznik, zbog svojih dobro poznatih kvaliteta, punih 25 godina nabavlja (blizu 150 komada) i sa kojima se nastavlja izuzetno uspesan visegodisnji rad na vanrednim voznjama, kako u zemlji tako i u inostranstvu.
1.januara 1976. godine integracijom ATP "Transport"-a, Autoremonta "Pionir" i Becejtrans"-a Teretni saobracaj stvara se novi "Becejtrans" Becej u kojem je Putnicki saobracaj prvo radna jedinica a od 1.januara 1978. godine OOUR "Putnicki saobracaj".
Nabavljaju se nova vozila, prosiruje medjumesni red voznje, a jula 1981. godine
pusta se u rad i nova autobuska stanica u Beceju, cime je konacno kraj promenama
i seljakanjima glavnih stajalista.
Zahvaljujuci tadasnjim izuzetno povoljnim uslovima privredjivanja, sredina i kraj 80-ih godina predstavljali su i vrhunac u razvoju tadasnjeg OOUR-a "Putnicki saobracaj": 52 autobusa sa 128 zaposlenih radnika prelazila su tada 3.300.000 kilometara - od cega do 1.100.000 na vanrednim vo`njama, i prevozila 3.500.000 putnika godisnje.Medjutim, nedefinisani oourski odnosi unutar "Becejtrans"-a i prelivanja iz OOUR-a "Putnicki saobracaj" u druge OOUR-e i Radnu zajednicu, a pogotovu sve teze finansijsko stanje, kao i uvodjenje prvremenih mera u najveci OOUR - "Teretni saobracaj", dovelo je do raspada RO "Becejtrans" Becej u 4 samostalna preduzeca i stvaranje 1.januara 1990. godine DP "Becejprevoz".
Ovaj korak je ubrzo potvrdio svoju ispravnost - jos bolja unutrasnja organizacija rada, na celu sa diektorom Aleksandrom Vrsajkovim kao i blagovremena preorijentacija manje isplativih vanrednih - slobodnih voznji na prosirenje prigradskog saobracaja, najpre u Beceju i Novom Beceju, a zatim od 1992. godine na Adu i Srbobran, uzvracaju jos boljim finansijskim rezultatima i novim investicijama u vozila.
Iz inflatornih 1992. - 1993. godine preduzece izlazi sa smanjenim kapacitetom, ali i zapocetom novom radionicom, koja je novembra 1994. godine opremljena i pustena u rad. |
 |
